Svedoci smo i savremenici tektonskih promena na polju načina funkcionisanja ljudskih bića. Promene koje se događaju mogu nam se učiniti minimalnim ukoliko situaciju posmatramo na dnevnom nivou. Međutim, ako odemo samo korak dalje i pogledamo deceniju unazad, primetićemo da se ljudski život umnogome promenio u odnosu na, recimo, 2014. godinu. O 2004. je suvišno i govoriti.
Benefiti tih tehnoloških i tehničkih promena, u smislu olakšanja svakodnevnog funkcionisanja, su nemerljivi. Ipak, sva ta globalna povezanost – koja čini deo pomenutog olakšanog funkcionisanja – donosi nam i određeni stres, a kao nuspojave javljaju se i mnoge izopačenosti pojedinaca koji vešto koriste internet i druge vidove savremene tehnologije.
No, u ovom tekstu neće biti reči o dobrim i lošim stranama moderne tehnologije, niti ćemo pokušati da damo odgovor na neka egzistencijalna ljudska pitanja do kojih, nesumnjivo, nova tehnologija (pogotovo veštačka inteligencija) dovodi običnog čoveka.
Pokušaćemo samo da skrenemo pogled na određene univerzalnosti, odnosno istosti određenih globalnih procesa, te značaja određenih profesija u društvu i za društvo.
Pregled industrijskih revolucija
U današnjem dobu čovek koji se nije izolovao od sveta, televizije i interneta u potpunosti, gotovo po pravilu svakodnevno čuje termin „Peta industrijska revolucija”.
Uža tema same „revolucije” uvek je njen razvoj u našoj zemlji, i u tom kontekstu pominju se naučno-tehnološki parkovi koji rade pri Univerzitetima u Nišu i u Kragujevcu. Njih ćemo svakako pominjati kroz tekst, ali sada je najbitnije da čitaoce uvedemo u svet industirjskih revolucija, jer neretko ljudi ne znaju njihov istorijski značaj i razvoj.
Prva industrijska revolucija
Značaj industrijskih revolucija za sam tok istorije je višestruk. Ovaj pojam utvrdio se kao simbol za prekretnicu u vremenu koja je toliko bitna da je svet promenila iz korena. Uz svaku industrijsku revoluciju paralelno stoji i pronalazak koji ju je obeležio i koji je u potpunosti promenio nauku i funkcionisanje ljudi.
Jedan od bitnijih događaja za celokupnu civilizaciju jeste osnivanje štamparije Johana Gutenberga u 15. veku. Uprkos značaju ovog otkrića, istoričari su se složili da ono nije dovelo do tolike promene da bi se smatralo revolucijom. Da bi se nešto označilo revolucijom – moralo je da u bitnoj meri ubrza tok istorije. Na kakav način? Masovnošću, povezivanjem, dostupnošću u trgovniskom i u ljudskom smislu.
Prvi pronalazak koji je ispunio ova tri preduslova, osmislio je sredinom 18. veka Džems Vat. To je bila parna mašina. Ona je omogućila formiranje građanske klase, buržoazije i bogatih trgovaca tako što je u potpunosti zamenila ručnu proizvodnju – manufakturu. Osim toga, građene su železnice na parni pogon i ljudi su bili povezaniji više nego ikada ranije.
Upravo to je suština „ubrzavanja” istorije – ako se do tada na konju putovalo od Rima do Pariza tri dana, a parnom mašinom taj put traje manje od dana, proporcionalno će se i međuljudski poslovi ubrzati više od tri puta. Stoga, taj pronalazak Džejmsa Vata ubrzao je ljudsko društvo za nekoliko decenija više nego što je ono moglo da postigne za nekoliko milenijuma.
Druga industrijska revolucija
Često se govori, čak i sa dozom ironije, da bez nas Srba ne može ništa. Da se ta pošalica iznova i iznova primenjuje u praksi, dokaz je Srbin koji je pokrenuo Drugu industrijsku revoluciju – Nikola Tesla.
Naime, dva događaja koja su prelomno uticala na svet odigrala su se sredinom 19. veka. Jedan je otkriće nafte, odnosno prve naftne bušotine 1859. godine, a drugi je otkriće motora na naizmeničnu struju.
Mislilo se da je Tomas Edison na pragu „prometejstva” kada je 1879. godine napravio prvu sijalicu, ali samo osam godina kasnije Nikola Tesla pravi motor koji će postati osnov elektrotehnike sve do današnjeg dana. Mi i danas živimo u svetu koji je osvetlio Nikola Tesla.
Dakle, značaj druge industrijske revolucije možda i premašuje značaj prve u smislu vremenskog domena, ako znamo da je nafta i danas osnovno pogonsko gorivo, a da se naizmenična struja i dalje koristi kao najsofisticiraniji izum svuda u svetu.
Treća industrijska revolucija
Treća industrijska revolucija poznata je i pod nazivom „digitalna revolucija”. Naime, 1980. godine došlo je do prelaska tehnologija. Električna, analogna tehnologija – koja je morala da se podešava ručno i kojoj je gotovo u svemu bio potreban ljudski faktor – zamenjena je digitalnom tehnologijom.
Od devete decenije prošlog veka dolazi do pojavljivanja prvih pametnih računara, kao i prvih mobilnih telefona, što je svakako najznačajnije za globalno povezivanje ljudi.
Između 1990-2010. godine dolazi do naglog povećanja broja korisnika ove digitalne tehnologije i gotovo da je svaki stanovnik Zemlje do danas imao kontakt ili je koristio digitalnu tehnologiju.
Možemo slobodno zaključiti da se četvrta i potencijalna peta industrijska revolucija, samo kaleme na ovu treću i da su u krajnjoj liniji njen savršeniji (ili nesavršeniji?) produkt.
Četvrta i peta industrijska revolucija
Ove dve revolucije ukratko ćemo izučiti zajedno – zbog toga što krajnje rezultate ovih revolucija još uvek nemamo i o krajnjem ishodu ćemo moći da govorimo tek za desetine godina – iako neke indicije i prve ocene (uglavnom negativne), postoje i danas.
Naime, 2015. godine osnivač Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Klaus Švab prvi put je izgovorio pojam „četvrta industrijska revolucija”, smatrajući da je najnovija tehnologija još pametnija i autonomnija nego ona korišćena početkom 21. veka. Nova tehnologija, koju mi danas koristimo – prema rečima Klausa Švaba – nešto je najsavršenije u ljudskoj istoriji.
Taj isti čovek potencira i značaj pete industrijske revolucije – koja se polako zahuktava – a čiji će osnov biti veštačka inteligencija, kontrola bolesti kroz čipove, a na kraju, možda i robotizacija ljudi. Svakako robotizacija jeste najcrnji scenario koji je teško zamisliv, a sve osim toga može da ima određene benefite za ljudska društva.
Osnovno pitanje ovde, ipak, nisu pronalasci i nova čuda medicine i tehnologije. Osnovno pitanje je, ko je Klaus Švab? Odgovor na to pitanje je nemoguće dati jer o tom čoveku suštinski ne znamo ništa. Na internetu se može naći njegovo obrazovanje, informacije o karijeri i podatak da je osnivač Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu.
Mnogi ljudi od integriteta i slobodni mislioci smatraju taj forum neformalnom „svetskom vladom”, čiji je cilj depopulacija Zemlje u cilju privilegija takozvane „Zlatne milijarde”. Ukoliko znamo da je Klaus Švab govorio o prenaseljenosti planete, o robotima, gladi, bolestima, legitimno je zapitati se ko nas to vodi u dalje „revolucije” i zašto se ovaj termin ne uzima sa ozbiljnom rezervom.
Srbija u vrtlogu revolucije
Iako smo malo zagrebali površinu nove revolucije, nećemo do kraja teksta o njoj govoriti u negativnom kontekstu. Postoje svakako i njene svetle tačke koje je, između ostalih, napomenuo i ruski predsednik Vladimir Vladimirovič Putin. Predsednik Ruske Federacije je u intervjuu sa Takerom Karlsonom istakao da je ta peta industrijska revolucija neminovna, ali i da je neophodno da se ona kontroliše.
Ta kontrola bi, prema rečima Putina, morala da ide na međudržavnom nivou, kao što je to rađeno po pitanju nuklearnog oružja kada je ono pretilo da uništi svet. Jasno je da svet može puno da profitira od novih događaja, ali samo ukoliko se veštačka inteligencija stavi u službu čoveka.
Kašnjenje u primeni novih tehnologija može višestruko da kazni državu i društvo, pogotovo ekonomski. U tom pogledu može se pozdraviti otvaranje ranije pomenutih naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Kragujevcu, kao i ulaganje države u fakultete kakav je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.
S tim se ipak ne sme preterivati i nikako zbog napretka IT sektora ne smeju patiti druge grane privrede. Čini se da se kod nas baca preveliki fokus na informacione tehnologije, ili možda preciznije rečeno: nedovoljno se vodi računa o ostalim privrednim granama. Sigurno je da se novac iz budžeta izdvaja podjednako i za poljoprivredu, tešku i laku industriju, zdravstvo… Međutim, ovde svakako nije reč samo o novcu.
Preterana popularizacija IT-a može dovesti do velikih problema i prezasićenja ovog sektora. Reklamiranje uspeha inženjera nauštrb zapostavljanja, na primer, poljoprivrednika – dovodi do teških udaraca za srpsko selo, koje je osnov srpske države. To mora da stane.
Kontrolisana revolucija
Konačno, posle mnogo priče i kratkog istorijskog časa, dolazimo do suštine same fabule. Srpski problem nije samo srpski. Štaviše, najmanje je srpski – ali se na Srbiji jasno oslikava. Nepoštovanje poljoprivrednika je trenutno globalni problem.
Pogledajmo samo situaciju sa početka ove godine u Nemačkoj i Francuskoj pa će nam biti jasno kakav je odnos svetskih elita prema poljoprivrednicima. Šolc i Makron su odličan primer primene moći Klausa Švaba i globalista okupljenih oko njega nad zvanično suverenim državama.
Celokupna ideja Švabovog foruma jeste formiranje brze, nezdrave, industrijske hrane, koja će biti jeftina narodnim masama. Na taj način građani će morati da kupuju đubre od hrane (kakav je GMO) i potrovaće se sami. Jedan od planova je da zdrava hrana i čista voda ostanu dostupni samo najbogatijima.
To je najlakše uraditi onemogućavanjem poljoprivrednicima da se bave svojim poslom, odnosno poskupljenjem proizvodnje uz minimalnu otkupnu cenu. U tom sistemu nema izdvajanja pomoći i podsticaja za poljoprivrednike, što je Nemačka već uradila.
U takvom sistemu osramoćuje se bavljenje poljoprivredom – što se u Srbiji već decenijama radi – a za rezultat će imati (negde već ima) potpuno pustošenje obradivih površina. Protiv tog i takvog sistema se danas bore evropski poljoprivrednici.
Kao i u svim životnim situacijama – pa i ovom petorevolucionarnom dobu – imamo dva izbora. Prvi je opisan likom i delom Klausa Švaba, a drugi se polako promalja na svetlost dana i oličen je Ruskom Federacijom. Kritičari mogu svašta govoriti o Rusiji ili Putinu, ali se činjenice ne mogu pobiti. Rusija je 2016. godine zabranila proizvodnju genetski modifikovane hrane (GMO), a uzgajanje ovakve hrane smatra se prestupom koji država sankcioniše, odnosno kažanjava.
Da zaključimo: kontrolisana industrijska revolucija u Srbiji – da. Industrijska revolucija Klausa Švaba – nikako! Ukoliko dozvolimo ovu drugu – sigurno ćemo propasti. Ako se, ipak, opredelimo za ovu prvu – moramo postaviti sistem i izgraditi piramidu prioriteta.
U tom sistemu, odnosno toj piramidi, poljoprivrednik je na vrhu, a svi ostali se ređaju ispod njega. Poljoprivrednik je naš hranitelj i kao takvog ga moramo poštovati. Naposletku, čipovi se ne piju, a metal se jesti ne može.
Izvor: Leskovačke priče
Naslovna fotografija: Jörg Carstensen/AFP/Profimedia
BONUS VIDEO:
